Дарко Ћулум, рођен је 11.01.1969. године у Љубачеву, општина Бања Лука. Завршио је Средњу полицијску школу 1988. године у Сарајеву, ВШС Филозофски факултет 1998. године у Бања Луци и Факултет безбједности 2009. године у Бања Луци. Полицијске послове обавља од 1988. године. У свом досадашњем радном искуству обављао је сљедеће послове и задатке: полицајца и инспектора по свим линијама рада; од априла 1999. године – руководилац Групе за сузбијање тешких крађа; од октобра 2003. године – начелник Одјељења за сузбијање организованог криминалитета; од марта 2006. године – начелник Сектора криминалистичке полиције ЦЈБ Бања Лука; од јануара 2010. године – начелник ЦЈБ Бања Лука; од фебруара 2012. године – начелник Управе полиције, а од фебруара 2015. године обављао је послове замјеника директора полиције. На функцију директора полиције именован је 01. септембра 2016. године.
051/334-310
051/334-309
direktor@mup.vladars.net
Булевар Десанке Максимовић 4, 78000 Бања Лука
Директор полиције је основна организациона јединица у сједишту Министарства унутрашњих послова РС којом руководи директор. Директор има надлежности да планира, управља и надгледа све активности полиције, а посебно послова из надлежности основне организационе јединице, непосредно руководи полицијским активностима и с тим у вези организује, обједињује и усмјерава рад полиције, као и активностима неоперативних линија рада у функцији оперативних потреба. Доноси рјешење о заснивању и престанку радног односа полицијских службеника линијских управа, те доноси рјешење о распореду руководилаца основних и унутрашњих организационих јединица по линији рада. Учествује у предлагању буџета за потребе полиције. Припрема програм рада, информације, анализе, извјештаје и друге материјале из дјелокруга полиције. Редовно извјештава министра о предузетим мјерама и активностима полиције. За свој рад одговоран је Министру унутрашњих послова и Влади Републике Српске.
РАДОМИР ДОМУЗИН, рођен је 01.01.1961. године у Гламочу. Дипломирао је на Економском факултету у Бања Луци, гдје је завршио и магистарске студије. Докторске студије завршио је на Универзитету за пословне студије у Бања Луци и стекао звање доктора економских наука. Полицијске послове обавља од 1990. године. У свом досадашњем радном искуству обављао је сљедеће послове и задатке: од 1990. до 1992. године – инспектор за сузбијање привредног криминалитета у МУП-у Р. Србије; од 1992. до 2006. године – инспектор за сузбијање привредног криминалитета у ЦЈБ Бања Лука; од 2006. до 2009. године – начелник Одјељења за сузбијање привредног криминалитета ЦЈБ Бања Лука; од 2009. до 2013. године – начелник Одјељења за сузбијање привредног криминалитета у Управи криминалистичке полиције; од 2013. до 2015. године – замјеник начелника Управе криминалистичке полиције; од фебруара 2015. године до октобра 2016. начелника Управе криминалистичке полиције, а од октобра 2016. године обавља послове замјеника директора полиције.
051/334-310
051/334-309
Булевар Десанке Максимовић 4, 78000 Бања Лука
Непосредно организује, руководи и прати рад организационих јединица унутар организационе јединице Директора полиције, организује дневне и периодичне састанке, предлаже конкретне мјере, и стара се о сарадњи са другим организационим јединицама унутар Министарства. Прати и анализира правдање употребе средстава принуде и оцјењује основаност правдања коју су донијели руководиоци основних организационих јединица. Помаже директору полиције у свим активностима из његове надлежности, замјењује директора полиције у случају његове одсутности или спријечености и обавља и друге послове које му према потреби одреди директор полиције.
Драган Јевђенић, рођен је 31.08.1975. године у Бања Луци. Завршио је Средњу полицијску школу 1995. године у Бања Луци, а у Београду 1999. године Полицијску академију. У свом досадашњем радном искуству обављао је сљедеће послове и задатке: полицајац у Полицијској станици Челинац; од 2001. године – командир Полицијске станице Челинац; од 2005. године – командир Полицијске станице Бања Лука-Обилићево; од 2008. године – командир Полицијске станице Бања Лука-Лазарево; од 2011. године – начелник Одјељења за сузбијање организованог криминалитета у Управи криминалистичке полиције; од 2013. године – начелник Јединице за сузбијање организованог криминалитета и корупције у Управи криминалистичке полиције, а од фебруара 2015. године обавља послове начелника Управе полиције.
051/334-347
051/334-390
up@mup.vladars.net
Булевар Десанке Максимовић 4, 78000 Бања Лука
Синиша Кострешевић, рођен 1980. године у Бањалуци. Завршио Средњу школу унутрашњих послова 1999. године у Бањалуци, а затим Вишу школу унутрашњих послова 2002. године, а 2007. године Високу школу унутрашњих послова. Радни однос у МУП-у Републике Српске засновао 1999. године као полицајац у Полицијској станици Челинац. У свом досадашњем радном искуству обављао је послове полицајца, шефа смјене и помоћника командира, а од 2006. до 2011. године командира Полицијске станице Лакташи, од 2011. године послове начелника Одјељења за борбу против организованог криминалитета у Управи криминалистичке полиције, од краја 2011. године до 2013. године начелника Јединице за борбу против организованог криминалитета и корупције, а од краја 2013. године начелника Службе за борбу против организованог криминалитета и корупције. Од априла 2015. године обављао је дужност замјеника начелника Управе за борбу против тероризма и екстремизма, а посао начелника Управе криминалистичке полиције обавља од децембра 2016. године.
051/334-374
051/334-381
ukp@mup.vladars.net
Булевар Десанке Максимовић 4, 78000 Бања Лука
Управа криминалистичке полиције врши обраду најсложенијих кривичних дјела; врши послове контроле, надзора и инструктивног усмјеравања рада свих организационих и јединица за подршку криминалистичке полиције на пословима сузбијања и откривања кривичних дјела у области економског криминалитета, општег криминалитета, уз подршку криминалистичко-обавјештајних анализа, криминалистичко-техничких метода и средстава, посебних оперативних послова и потрага; врши надзор над законитости рада организационих и јединица за подршку на пословима сузбијања и откривања кривичних дјела, проналажења и хватања извршилаца кривичних дјела и обезбјеђења потребних доказа за успјешно вођење кривичног поступка; предлаже мјере, одређује рокове, одређује обавезе ЦЈБ у области контроле наложених мјера, прати реализацију, предлаже санкције и мјере унапређења; прати, проучава и анализира стање, кретање и појавне облике криминалитета и примјену криминалистичко-техничких метода, криминалистичко обавјештајне анализе и посебних оперативних послова; усмјерава рад других организационих јединица на пословима криминалитета; предузимања мјере на унапређењу организације, вршења послова и послова побољшања ефикасности у сузбијању и откривању криминалитета; припрема подзаконске прописе којима се регулише рад и поступање на сузбијање криминалитета; припрема програме стручног оспособљавања и усавршавања; припрема аналитичко-информативне материјале из дјелокруга рада; остварује потребну сарадњу са другим државним органима; објављује - расписује потјернице и објаве; издаје регистар и гласник потјерница; поступа по релевантним сазнањима обавјештајно безбједносне службе када се односе на дјелокруг рада Управе; обавља и друге послове из дјелокруга рада Управе.
Лубура Недељко je рођен 16.11.1975. године у Сарајеву. Завршио је Средњу школу унутрашњих послова 1994. године у Бањалуци, затим Вишу школу унутрашњих послова 1999. године, а 2006. године Високу школу унутрашњих послова. Радни однос у МУП-у Републике Српске засновао 1994. године као приправник у СЈБ Српска Илиџа. У свом досадашњем радном искуству обављао је сљедеће послове и задатке: од 2006. године послове начелника Одјељења за спречавање општег криминалитета, од 2010. године послове начелника Сектора кримиланистичке полиције, од краја 2011. године послове начелника Сектора града Бања Лука, а од краја 2013. године послове начелника Одјељења за сузбијање општег криминалитета, а од почетка 2015. године послове замјеника начелника Управе криминалистичке полиције. Од јануара 2017. године обављао је дужност замјеника начелника Управе за борбу против терориза и екстремизма, а послове начелника Управе за борбу против терориза и екстремизма обавља од јануара 2018. године.
051/331-289
051/331-287
ubpte@mup.vladars.net
Југ Богдана 108, 78000 Бања Лука
Управа за борбу против тероризма и екстремизма врши:
- обраду кривичних дјела из области тероризма и екстремизма као и ратних злочина и кривичних дјела по међународном хуманитарном праву,
- врши послове контроле, надзора и инструктивног усмјеравања рада свих организационих јединица МУП РС надлежних за рад по наведеним кривичним дјелима уз подршку криминалистичко-обавјештајних анализа,
- криминалистичко-техничких метода и средстава и посебних оперативних послова,
- врши надзор над законитошћу рада тих организационих јединица, предлаже мјере, одређује рокове, одређује обавезе ЦЈБ у области контроле наложених мјера а све сциљем превенције, откривања и расвјетљавања кривичних дјела из области тероризма и екстремизма као и откривања и расвјетљавања ратних злочина и кривичних дјела по међународном хуманитарном праву,
- за потребе вођења аналитичке истраге користи све расположиве базе података Министарства као и податке и информације из свих отворених извора,
- под условом и на начин прописан законом, издваја и користи случајне налазе прикупљене истражним и посебним истражним радњама ради покретања нове истраге или допуне постојећих истрага,
- прати реализацију, предлаже мјере унапријеђења, прати, проучава и анализира стање, кретање и појавне облике криминалитета из своје надлежности као и примјену криминалистичко-техничких метода, криминалистичко обавјештајне анализе и посебних оперативних послова,
- усмјерава рад других организационих јединица на пословима борбе против тероризма и екстремизма и њихове превенције,
- предузима мјере на унапријеђењу организације, вршења послова и послова побољшања ефикасности на пољу борбе против тероризма и екстремизма,
- припрема подзаконске прописе којима се регулише рад и поступање на пољу борбе против тероризма и екстремизма,
- припрема програме стручног оспособљавања и усавршавања, припрема аналитичко-информативне материјале из дјелокруга рада,
- остварује потребну сарадњу са другим државним органима,
- поступа по релевантним сазнањима обавјештајно безбједносне службе када се односе на дјелокруг рада Управе,
- обавља и друге послове из дјелокруга рада Управе.
Мр Борислав Шарић, рођен је 22. августа 1979. године у Мркоњић Граду. Завршио је Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици 1998. године, а звање дипломирани официр полиције стекао је по завршетку Полицијске академије у Београду 2003. године. Магистрирао је на Факултету безбједности, Универзитета у Београду 2011. године и стекао звање магистар наука одбране, безбједности и заштите. Радни однос у МУП-у Републике Српске засновао је 1998. године као полицајац у ПС Мркоњић Град, ЦЈБ Мркоњић Град и од тада је обављао сљедеће послове и задатке: виши стручни сарадник на полицијским предметима у Високој школи унутрашњих послова, Бања Лука; инспектор за безбједност саобраћаја у Одјељењу за безбједност саобраћаја, Управа полиције; командир Полицијске станице за безбједност саобраћаја Бања Лука, ЦЈБ Бања Лука; начелник Јединице за стратешко планирање и аналитику, Директор полиције; начелник Јединице полиције за послове обезбјеђења личности и објеката, Управа полиције. Ангажован је на Високој школи унутрашњих послова, Бања Лука у својству предавача на предметима Полицијски менаџмент и Полицијске операције.
Ожењен је и има троје дјеце.
Дужност начелника Управе врши од 15.04.2015. године.
051/334-380
051/334-315
uoblo@mup.vladars.net
Булевар Десанке Максимовић 4, 78000 Бања Лука
Управа за обезбјеђење личности и објеката има надлежност да:
Специјална антитерористичка јединица планира, организује и извршава најсложеније безбједносне послове и задатке који се односе на сузбијање тероризма директном интервенцијом у циљу елиминисања терористичких група и разбијања организованих мрежа терориста, откривање, хватање и неутрализовање организованих криминалних група и појединаца, врши усклађивање плана акција када се ради са другим учесницима у акцији; помаже оперативним организационим јединицама Министарства у извршавању одређених оперативно-тактичких мјера и радњи које су ван њиховог домена дјеловања; рјешавање талачких ситуација кроз сљедеће активности: ослобађање талаца из отетог авиона, воза, пловног објекта, теретног или путничког моторног возила, стана, куће или другог грађевинског објекта, врши преговоре о ослобађању талаца без употребе силе. Врши успостављање јавног реда и мира у ситуацијама високог ризика, сузбија побуне у заводима за извршење кривичних санкција, врши пружање помоћи у ванредним ситуацијама, пружа помоћ грађанима у случају природних катастрофа и већих елементарних непогода, код несрећа на води и под водом, те врши спашавање настрадалих у било којој ситуацији у већем обиму. Поред наведених, САЈ извршава и сљедеће послове и задатке: обезбјеђује објекте смјештаја и рада Јединице, а по наређењу министра и директора, обезбјеђује и одређене објекте и лица; планира обуку својих тимова и припадника у сарадњи са Центром за обуку, врши селекцију, обуку и пријем нових кандидата у Јединицу у сарадњи са другим организационим јединицама Министарства, прати, изучава и предлаже примјену и коришћење достигнућа у домену организовања и примјене метода и тактике поступања Јединице у вршењу најсложенијих безбједносних задатака, као и за побољшање материјално–техничког опремања, сарађује са међународном полицијом и сродним службама страних полиција, обезбјеђује ред, дисциплину и законитост у раду.
Јединица је организована у складу са европским стандардима специјалних јединица полиције, тако да њена структура и бројно стање омогућавају квалитетну обуку и високу оперативност у извршавању намјенских задатака.
Сви који имају жељу да постану припадници Специјалне антитерористичке јединице морају проћи ригорозну и тешку селективну обуку. Конкурс за пријем нових кандидата зависи од потреба јединице и упражњених радних мјеста. Обука припадника заснована je на искуствима домаћих и страних специјалних јединица и ускалaђена je са општеприхваћеним свјетским стандардима и трендовима. Циљ обуке Специјалне антитерористичке јединице je да у складу са строго намјенским потребама, стручно обучи, увјежба и психо-физички припреми све припаднике Јединице за успјешно извршење најсложенијих задатака у свим ситуацијама и у сваком моменту.
Од свог оснивања na све до сада Специјална антитерористичка јединица се непрестано развијала и модернизовала, тако да су за њен настанак и развој карактеристичне три етапе:
о Прва етапа (период од 1992. до 1995. године);
о Друга етапа (период од 1995. до 2001. године);
о Трећа етапа (период од 2001. године до данас).
Избијањем ратних сукоба у Босни и Херцеговини долази до подјеле припадника МУП-а БиХ no националној основи, тако да се 04.04.1992. године и Јединица милиције за специјална дејства дјели, a у другој половини 1992. године долази до формирања Специјалне бригаде милиције. У периоду ратних сукоба, од 1992. до краја 1994. године формирано je девет одреда са Командом бригаде која je била стационирана у Јањи. Формацијска структура састојала се од: Команде, I - одред Пале; II - одред Шековићи; III - одред Требиње; IV -одред Бијељина; V - одред Добој; VI - одред Бања Лука; VII - одред Приједор; VIII - одред Илиџа и IX - одред Фоча. Специјална бригада полиције у ратном периоду бројала je око 1.500 припадника, од чега су 144 припадника дали своје животе за Републику Српску и око 400 припадника je теже и лакше рањено. За ратне заслуге јединица je више пута одликована орденом Петра Мркоњића, Немањића, Његоша I Првог реда и орденом Заслуга за народ, a један број припадника одликован je орденом Милоша Обилића, Милана Тепића и другим признањима.
У периоду од 1995. до 2001. године дошло je до цјелокупне трансформације Бригаде под детаљним надзором међународних организација, при чему je примарну улогу имао ИПТФ. Потписивањем Дејтонског мировног споразума, који je предвидио Анексом 1Б расформирање специјалних формација и повлачење у базе/касарне, јединица мијења назив у Бригада полиције за антитерористичка дејства. Анексом 11. Дејтонског мировног споразума припадници пролазе обуку под контролом Међународне полиције ИПТФ. Реорганизацијом 1998. године Јединица добија назив Служба специјализоване полиције са командом у Јањи, надомак Бијељине, расформирани су одреди у Приједору и Илиџи, a одреди Требиње и Фоча су интегрисани са базом на Тјентишту. Преостали одреди трансформисани су у специјализоване тимове. Реорганозацијом 1999/2000. године команда Службе специјализоване полиције je дислоцирана из Јање у Бања Луку. Расформирани су одреди осим одреда у Јањи и Бањој Луци. Специјализовани тим лоциран je у Бањој Луци и трансформисан у Антитерористички тим.
Године 2001. расформиран je одред Јања, a у бази Раковачке баре, надомак Бања Луке Служба специјализоване полиције наставља рад, у чијем саставу се налазио Анитерористички тим, Специјализовани тим и Механизовани тим. Године 2004. добија назив Специјална јединица полиције. Дана 08.08.2016. године ступањем на снагу Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, Јединица добија назив Специјална антитерористичка јединица.
Од оснивања Специјалне бригаде милиције 1992. године до данас дужност команданта јединице обављали су: 1. Миленко Каришик (1992-1993); 2. Горан Сарић (1993-1997); 3. Душко јевић (1997-1999); 4. Драган Лукач (1999-2004); 5. Ранко Вуковић (2004-2006); 6. Предраг Крајновић (2006-2015); 7. Драган Рибић (2015 -).
Послови везани за упућивање у операције подршке миру у иностранству у Министарству унутрашњих послова Републике Српске одвијају се преко Одјељења за међуполицијску сарадњу.
Припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске од 2000. године учествовали у сљедећим мировним мисијама УН-а:
- Источни Тимор (UNMISET)
- Либерија (UNMIL)
- Кипар (UNFICYP)
- Судан (UNMIS)
- Јужни Судан (UNMISS)
- Конго (MONUSCO)
.jpg)
Послове везане за упућивање полицијских службеника у операције подршке миру у иностранству у Министарству унутрашњих послова Републике Српске обавља Одјељење за међународну сарадњу (даље у тексту Одјељење), Служба министра.
Процедура избора кандидата у Министарству унутрашњих послова Републике Српске започиње испуњавањем Упитника о заинтересованости за учешће у мировним мисијама (овдје), који се уз пропратни акт потписан од стране руководиоца надлежне организационе јединице доставља Одјељењу,
Основни (минимални) услови за учешће у мировним мисијама УН-а су сљедећи:
1. Најмање 8 година ефективног стажа у полицијским службама за мушкарце, а минимално 5 година ефективног стажа за жене,
2. Активно знање енглеског језика (читање, писање и разумијевање),
3. Добро физичко и психичко здравље, те задовољавајућа физичка кондиција,
4. Успјешни резултати у досадашњем раду,
5. Положен испит за возача „Б“ категорије.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске, по основу достављених упитника, идентификује кандидате који задовољавају основне услове за учешће у мировним мисијама УН-а, те апликације заинтересованих кандидата из свог састава, уз потребну документацију прослеђује Министарству безбједности БиХ.
Министарство безбједности БиХ прави списак кандидата који испуњавају услове за учешће у мировној операцији, уважавајући стручност, искуство, националну, регионалну, полну заступљеност кандидата, као и равноправну заступљеност министарстава унутрашњих послова, односно полицијских служби или агенција. Након избора кандидата слиједи тестирање знања енглеског језика и познавања рада на рачунару у организацији Министарства безбједности БиХ.
Искључиво кандидати који успјешно положе тест енглеског језика и познавања рада на рачунару испуњавају услов за учешће на предмисионој припремној обуци.
Предмисиона обука дизајнирана је у сврху припреме и обуке полицијских службеника из свих полицијских агенција из БиХ који ће бити упућени у мировне мисије УН-а и који, као такав, представља основни облик предмисионе обуке у БиХ и исти се реализује у Центру за обуку за подршку мировним операцијама у Бутмиру, Сарајево. Обука траје двије седмице, а на крају обуке полазници полажу завршни испит и добијају сертификат.
SAАT тестирање Кандидати који су успјешно положили предмисиону обуку, приступају SAАT тестирању, које обавља Тим УН-а који се бави процјеном и подршком у избору кандидата за учешће у мировним мисијама УН-а. SAАT тест обухвата: провјеру познавања енглеског језика, интервју, тест вожње, тест руковања оружјем и процјену вјештине гађања. SAАT тестирање у правилу обавља се сваке двије године и само кандидати који успјешно положе овај тест могу да се пријављују на конкурсе за УН мировне мисије.
По пристизању конкурса из Министарства безбједности БиХ за замјену полицијских службеника којима је престало ангажовање у УН мисији, Одјељење, телефоном и електронском поштом обавјештава искључиво оне кандидате који задовољавају услове прописане конкурсом, а који су претходно успјешно положили тест енглеског језика и завршили предмисиону обуку и SAАT тест. Спискови заинтересованих кандидата са документацијом траженом конкретним конкурсом се достављају Министарству безбједности БиХ.
Министарство безбједности БиХ прави листу кандидата и исту доставља организатору мировне мисије, посредством Министарства иностраних послова БиХ, односно Сталне мисије БиХ при УН-у. Након што организатор мировне мисије обави телефонске интервјуе са кандидатима и изврши оцјену кандидата, обавијест о коначно изабраним кандидатима доставља се, посредством Сталне мисије БиХ при УН-у, Министарству безбједности БиХ.
По избору једног или више кандидата приступа се обављању љекарских прегледа.
Истовремено, у Министарству унутрашњих послова Републике Српске се завршавају административно-правни послови потребни за коначно упућивање полицијског службеника у земљу дестинације, као што су регулисање радно-правног статуса радника током трајања мандата у мисији, те задуживање униформе и потребне опреме.
Током учешћа у мировној мисији УН-а полицијски службеник Министарства унутрашњих послова Републике Српске остварује сва права из радно-правног односа, односно гарантује му се право на плаћено одсуство за вријеме трајања мировне мисије и друга права која произлазе из радно-правног статуса, те повратак на раније радно мјесто, односно распоређивање на друго радно мјесто у складу са стручном спремом и чином по истеку мандата у мировној мисији УН-а. Полицијски службеник је дужан у року од 30 дана од дана завршетка учешћа у мисији јавити се надлежном руководиоцу ради настављања радног односа.
Одјељење одржава редовне контакте и пружа потребну помоћ свим полицијским службеницима Министарства који се налазе у мировним мисијама УН-а.
За све додатне информације можете контактирати Одјељење за међународну сарадњу, Служба министра, које се налази у згради Владе Републике Српске (Ламела Б).
Адреса: Бања Лука, Трг Републике Српске 1
051 338 487; 051 338 844
Е-mail: medjunarodna.saradnja@mup.vladars.net
ЦИЉЕВИ РАДА ПОЛИЦИЈЕ У ЗАЈЕДНИЦИ
• Побољшање квалитета живота
• Побољшање безбједносне ситуације, смањење криминала
• Повећање и побољшање осјећаја безбједности, како субјективног тако и објективног
• Успостављање јачих веза са грађанима и свим друштвеним сегментима кроз његовање сарадње, што ће допринијети јачању повјерења
• Познавање и поштивање потреба грађана
• Тражење дугорочних рјешења
• Рјешавање локалних безбједносних проблема
ПОЧЕТНИ ПИЛОТ ПРОЈЕКТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
• Почетне активности у области рада полиције у заједници инициране су 2002. године, у сарадњи са припадницима ИПТФ, а размјена искустава са полицијама развијених земаља Свијета, сарадња са бројним међународним организацијама, промјене у земљама окружења, те чланство у различитим удружењима, допринијели су конкретизацији почетних иницијатива.
• Пилот пројекат «Рад полиције у заједници и безбједност заједнице» у општини Приједор реализован је у сарадњи са британским Одјељењем за међународни развој (ДФИД), у периоду од октобра 2003. до децембра 2005. године
• Током 2004. године ЕУПМ је на простору БиХ започео са имплементацијом више пројеката, међу којима су били и тзв. 5.5 и 5.4, односно "Рад полиције у заједници" и «Јачање способности локалне полиције у погледу сигурности повратника", чија је пилот-фаза окончана крајем 2005. године.
ИНТЕНЗИВИРАЊЕ РАДА И НАСТАВАК САРАДЊЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ ПАРТНЕРИМА
• Почетком 2007. године започела је сарадња са швајцарском Агенцијом за развој и сарадњи (СДЦ). Заједно су реализоване различите едукативне активности (семинари и радионице). Размијењена су искуства и организоване три студијске посјете Швајцарској. Проведено је више превентивних кампања, а област рада полиције у заједници постала је редован наставни предмет на Високој школи унутрашњих послова и Полицијској академији у Бањалуци. Урађен је Приручник за рад полиције у заједници БиХ, а такође су реновиране пријемне просторије у четири полицијска објекта МУП РС.
• На иницијативу британске агенције "Safeworld" и Центра за сигурносне студије из Сарајева (ЦСС), урађен је нацрт Приручника о партнерству полиције и заједнице
• У сарадњи са УНДП проводи се пројекат "Безбједне заједнице", а као пилот општине из Републике Српске изабране су Приједор, Вишеград и Братунац.
• У склопу сарадње са СЕПЦА (Асоцијација шефова полиција Југоисточне Европе), представници МУП РС учествовали су у реализацији свих активности радне групе за рад полиције у заједници. САМОСТАЛНИ ПРОЈЕКТИ
• Рад полиције у мултиетничким срединама
• Локални форуми за безбједност грађана • Школски полицајац • Дани отворених врата
ПРЕВЕНТИВНЕ КАМПАЊЕ
• Опасности и законске консеквенце недозвољене употребе пиротехничких средстава и оружја
• Разбојништва-помозите себи да не постанете жртва
• Спријечимо малољетничку делинквенцију
• Обиљежавање Међународног дана против злоупотребе дрога и трговине људима • Заштитимо своју имовину
• Заштитимо дјецу у саобраћају
• Благовремено замијените лична документа
• Не допустите лопову да љетује у вашем дому
• Полиција и грађани заједно
• Возите опрезно, љетујте безбрижно
• Редовне акције добровољног давања крви припадника МУП РС
• За трезвену младост
• Кацига живот чува
• Безбједно са мотоциклима и бициклом са мотором у саобраћају • Знате ли које су ваше дужности у случају саобраћајне несреће
• Припремите се за зимске услове у саобраћају
• Трактори и радне машине у саобраћају
• Спријечимо вршњачко насиље
КАМПАЊА СПРИЈЕЧИМО ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ
Имајући у виду да су превенција, спречавање, откривање и сузбијање насиља међу дјецом и омладином изузетно битни сегменти полицијског дјеловања, припадници МУП РС током октобра 2011. године реализују превентивну кампању под називом "Спријечимо вршњачко насиље". Основни циљеви кампањe су:
1. Превенција појаве нових случајева насиља међу дјецом и омладином;
2. Провођење пропагандно-промотивних активности и организовање јавних трибина-округлих столова, намијењених развијању свијести јавности о потреби спречавања вршњачког насиља.
У склопу првог циља организационе јединице МУП РС интензивирале су реализацију пројекта "Школски полицајац", провођењем свакодневних, планских активности РПЗ полицајаца, вођа сектора, припадника полиције у чијој је надлежности рад полиције у заједници, руководних радника, али и свих осталих полицијских службеника. Због тога су током провођења кампање унапријеђени контакти и комуникација са директорима и педагозима просвјетно-образовних установа, као и са родитељима и ученицима, како би се побољшало међусобно повјерење, уочили конкретни проблеми, идентификовали конфликтни поједници међу ученичком популацијом и предузеле мјере и радње уз помоћ којих би се спријечила ескалација вршњачког насиља. Посебна пажња посвећена је и вршњачком насиљу ван школе, у вријеме када су ученици "без надзора" родитеља и просвјетних радника. С тим у све полицијске станице реализују током октобра сљедеће циљане мјере и радње, усмјерене на:
- сузбијање дистрибуције и уживања опојних средстава међу младима (наркотици, алкохолна пића, дувански производи);
- онемогућавање приступа и учествовања малољетних лица у играма на срећу и сличним "наградним" играма (кладионице, томболе, итд).
У склопу реализације наведених активности, сви центри јавне безбједности и полицијске станице током октобра организују јавну дистирбуцију пропагандно-промотивног материјала под називом "Спријечимо вршњачко насиље, а у сарадњи са надлежним државним, локалним и невладиним установама и организацијама, иницирају и учествују у реализацији јавних трибина-округлих столова на тему вршњачког насиља.
У оквиру Кампање ''Спријечимо вршњачко насиље'', коју проводи Министарство унутрашњих послова Републике Српске, јуче је у Бањалуци одржан Округли сто на тему "Вршњачко насиље и насиље над дјецом и медији", који је организовао МУП РС заједно са Омбудсманом за дјецу Републике Српске, Џендер центром Владе РС и Удружењем "Здраво да сте".
Директор полиције Републике Српске Гојко Васић рекао је да статистика показује пад кривичних дјела која се односе на вршњачко насиље, којих је претпрошле године било 27 , прошле године 14, а до сада у овој години евидентирано је шест оваквих случајева. Што се тиче малољетничке делинквенције, директор Васић је рекао да је ове године број евидентираних малољетника мањи у односу на прошлу, али да је то без већег значаја, јер су у посљедњих десет година ове евиденције приближно исте и повремено варирају. "Битно је да сви сегменти друштва функционишу, да се превентивно дјелује и створе механизми који ће онемогућити да изражавање насиља постане навика", истакао је директор Васић и додао да полиција у редовним активностима придаје велики значај малољетничком преступништву. Директор Васић је навео да МУП РС у оквиру активности школског полицајца, едукативних предавања, те активности отворених врата, настоји да кроз рад полиције са омладином и дјецом створи предуслове да дјеца упознају полицију и стекну повјерење у њих.
Нада Граховац, Омбудсман за дјецу Републике Српске, изјавила је за новинаре прије почетка Округлог стола, да медији имају веома важну улогу у промоцији и заштити права дјетета, те јачању друштвене свјести о кршењу тих права, јер врло често указују на повреде права дјетета. Oна је додала да, сензационалистичко извјештавање, улажење у приватност дјетета и породице, још указује на то да је право јавности на информацију изнад права дјетета. "Начин на који се извјештава не треба додатно да повриједи дијете. Треба имати у виду како ће објављена вијест дјеловати на дијете које, након свега што му се десило, треба да се сусретне са околином, школом, вршњацима", истакла је Граховац. Она је додала да медији морају да обезбиједе позитиван садржај о дјеци и за дјецу која, према истраживањима, седмично и по 26 сати проводе поред телевизије, а само пола сата у разговору са родитељима. "Из овога се види колики је утицај медија на одрастање дјеце и зашто је потребно да уче на добрим примјерима дјеце, родитеља, наставника и других", навела је Граховац и додала да закони о медијима још увијек нису на адекватан начин препознали право дјетета на заштиту.
Предсједник Актива директора средњих школа бањалучке регије Предраг Дамјановић рекао је да школе дају све од себе да проблем вршњачког насиља сведу на минимум. "Скоро све школе су стручно оспособљене, имају психологе, социјалне раднике и педагоге, и превентивно можемо да дјелујемо. Не треба очекивати да школе могу све саме да ријеше, јер без системског приступа, стратегије и стратешке борбе тешко да појединачно ико може да дјелује", рекао је Дамјановић.
Семинари за виши и средњи руководни кадар МУП РС:
• Основни курс за пројекат рад полиције у заједници
• Рад полиције у заједници и руковођење
• Маркетинг безбједности
• Трансакциона анализа и руковођење
• Обука из односа са медијима
Трансакциона анализа (комуникологија) – семинар за све овлашћене раднике МУП РС и државне службенике који су у директном контакту са грађанима.
Курсеви за полицијске службенике за рад полиције у заједници:
• Рад полиције у заједници
• Маркетинг безбједности
Редовни курсеви "Рад полициције у заједници и рад на безбједносном сектору" који се реализују за вође сектора и припаднике полиције у чијој је надлежности координација рада полиције у заједници.
Континуирана обука свих овлашћених радника у оквиру матичних организационих јединица из области рада полиције у заједници и превенције
Полицијског службеника можете похвалити због пристојног и одговорног понашања према вама, и/или зато што je предан послу, објективан, храбaр, комуникативaн, поштен, као и због свог професионализма и чувања угледа Министарства.
Своју похвалу полицијском службенику можете упутити на e-mail: gradjanipitaju@mup.vladars.net .
Ваша похвала треба да буде разумљива и да садржи мјесто, вријеме и опис радњи или поступака полицијског службеника чији рад желите да похвалите, као и друге корисне податке. Такође, пожељно је да похвала садржи Ваше личне податке, укључујући адресу становања и бројеве телефона, како би била важна у поступку награђивања полицијског службеника. Ако су Вам познати подаци о полицијском службенику потребно је да наведете: име и презиме, и/или број службене значке, гдје ради и на којим пословима, регистарске ознаке службеног возила и др. податке.
Можете се жалити на рад полицијског службеника уколико сте уочили неку неправилност или пропуст у његовом раду и ако сматрате да је због свог незаконитог или неправилног поступања повриједио Ваша права и слободе.
Скрећући пажњу на непримјерно и незаконито поступање полицијских службеника и других радника Министарства помажете полицији у рјешавању случајева злоупотребе и недоличног понашања, као и у благовременом предузимању одговарајућих законских мјера.
Жалбу против полицијског службеника можете упутити на e-mail Јединице за професионалне стандарде МУП-а РС: jps@mup.vladars.net
Ваша жалба треба да буде разумљива и да садржи мјесто, вријеме и опис радњи или пропуста полицијског службеника на чији рад се жалите, као и друге корисне податке. Такође, пожељно је да жалба садржи Ваше личне податке,укључујући адресу становања и бројеве телефона, како би била валидна у одговарајућем поступку. Ако су Вам познати подаци о полицијском службенику потребно је да наведете: име и презиме, и/или број службене значке, гдје ради и на којим пословима, регистарске ознаке службеног возила и др. податке.
Дарко Илић, рођен је 1976. године у Бањалуци, гдје је завршио основну, средњу и вишу школу, као и факултет друштвеног смјера. Радни однос у Министарству унутрашњих послова Републике Српске засновао је 1997. године, гдје је обављао различите послове на руководећим позицијама криминалистичке полиције. Више пута награђиван за исказану професионалност и пожртвованост због расвјетљавања више сложених кривичних дјела у Републици Српској. Од 2006. године до 31. јуна 2016. године био је шеф Одјељења за истраге и безбједност Специјалног тужилаштва Републике Српске.
051/331-227
051/331-275
uоtk@mup.vladars.net
Булевар Десанке Максимовић 4, 78000 Бања Лука.
Управа за организовани и тешки криминалитет врши надзор и контролу над законитошћу рада организационих јединица; врши послове спречавања, откривања и спроводи непосредне истраге кривичних дјела утврђених Законом о сузбијању корупције, организованог и најтежеих облика привредног криминалитета; ради на предметима везаним за наведена дјела делегираним из других организационих јединица, проналажењу и хапшењу извршилаца кривичних дјела организованог криминалитета; предузима активности на привођењу извршилаца надлежном тужилаштву, на основу наредби тужилаштва и у складу са Законом о кривичном поступку и Кривичним законом; прикупља обавјештајна сазнања и доказе о наведеним облицима криминалитета; прати и анализира стање безбједности и појаве које погодују настанку и развоју организованог криминалитета; организује и обавља криминалистичко оперативне и стручне послове; предузима посебне истражне радње у складу са Законом о кривичном поступку а на основу наредбе судије за претходни поступак; организује, непосредно руководи и учествује у одређеним акцијама из области спречавања и откривања најсложенијих кривичних дјела, проналажењу и хватању њихових извршилаца; врши усмјеравање, надзор и координацију оперативних активности на прикупљању података, анализира прикупљене податке и оперативно усмјерава њихово кориштење; даје препоруке за предузимање даљих мјера и радњи, сарађује сa другим организационим јединицама, води прописане евиденције и проводи мјере заштите података; врши криминалистичко-обавјештајно прикупљање података за лица за која се располаже сазнањима да су извршиоци кривичних дјела или се доводе у везу са извршењем кривичних дјела, као и за лицима над којима је отворена криминалистичка обрада у складу са Законом о кривичном поступку; остварује сарадњу са државним органима, Службом за ревизију јавног сектора, Управом за индиректно опорезивање, Пореском управом и другим финансијским институцијама, у пословима од значаја за ефикасно спречавање и откривање најсложенијих облика криминалитета, као и полицијама других земаља у криминалистичко-обавјештајном раду; учествује у одабиру и провођењу едукација полицијских службеника у пословима криминалистичко-обавјештајног рада, као и пословима прикривених истрага; учествује у легендирању истражилаца и пружа им логистичку подршку; уводи у предмет прикривеног истражиоца и информатора у складу са одредбама Закона о кривичном поступку; пружа стручну помоћ ЦЈБ, надзире обављање послова у том подручју; учествује у изради нормативних аката, извјештаја и других стручних материјала; врши процјене, планирање и извођење акција са другим носиоцима јавних овлаштења у циљу ефикасније борбе против криминалитета; обавља и друге послове из свог подручја рада.
Бошко Панџа, рођен је 01.10.1963. године у мјесту Славићка, општина Бања Лука. Завршио је Вишу школу унутрашњих послова у Земуну 1986. године, а 2010. године дипломирао је на Факултету за безбједност и заштиту у Бањој Луци и стекао академско звање дипломирани правник за безбједност и криминалистику. У МУП-у Републике Српске, запослен је од 1987. године. У претходном периоду обављао је послове и задатке: вођа патролног безбједносног сектора и инспектор за вршење увиђаја саобраћајних незгода у Станици полиције за послове дежурства Бања Лука, командир Одјељења полиције, помоћник командира и замјеник командира у Полицијској станици Бања Лука-Центар, замјеник командира у Полицијској станици за безбједност саобраћаја Бања Лука, шеф смјене оперативног дежурства у Центру јавне безбједности Бања Лука, инспектор за сузбијање општег криминалитета у Сектору криминалистичке полиције у ЦЈБ Бања Лука, инспектор унутрашње контроле у Инспекторату за унутрашњу контролу, начелник Инспектората за унутрашњу контролу, начелник Центра јавне безбједности Бања Лука. Дужност начелника Управе за полицијску подршку обавља од 01.09.2016. године.
051/331-114
051/331-119
upp@mup.vladars.net
Булевар Десанке Максимовић 4, 78000 Бања Лука.
Управа за полицијску подршку врши унапређивање законитог поступања и рада организационих сегмената Министарства кроз пружање подршке свим линијама рада, као и непосредно ангажовање у најсложенијим оперативним акцијама, обрадама и другим активностима из дјелокруга рада; извршавање одређених оперативно - инструктивних послова; по налогу директора обилази организационе јединице и секторе у циљу упознавања руководећег кадра са наредбама и одлукама директора, као и контролно надзорне послове спровођења одлука директора; врши превентивно едукативне активности; праћење примјене прописа из области полицијских послова; врши координацију између организационих јединица полиције ради обједињавања и давања смјерница, сугестија и мишљења на нацрте и приједлоге законских и подзаконских аката од значаја за функционисање полиције; пружање стручне правне помоћи у непосредном извршавању полицијских послова и примјени овлашћења; усмјеравање и организовање сарадње између полиције, државних органа, органа локалне самоуправе, НВО, удружења грађана и других субјеката у циљу подизања нивоа безбједности грађана и њихове имовине; учествовање и остваривање процеса хармонизације у примјени пројеката и акција ради побољшања ефикасности и резултата рада полиције; врши послове надзора, контроле; прати законитост и инструктивно усмјерава послове и задатке у области криминалистичке технике и противдиверзионе заштите и пиротехнике; проучава, проналази, усавршава и примјењује научно-техничке методе и средства; учествује у изради и реализацији програма опремања; прати стање опреме и техничких средстава и стара се о благовременом опремању криминалистичко-техничких и ПДЗ служби; припрема упутства, инструкције и друга усмјеравајућа акта којима се регулише рад и поступање, прикупља и обрађује информације свих појавних облика криминалитета, а наручито високотехнолошког криминалитета и организованог криминалитета, недозвољене производње и промета опојних дрога; планира и врши проактивно и реактивно прикупљање, процјену и анализу обавјештајних података; врши усмјеравање, надзор и координацију оперативних активности на прикупљању података, анализира прикупљене податке и оперативно усмјерава њихово коришћење; даје препоруке за подузимање даљих мјера и радњи; сарађује са другим организационим јединицама; води прописане евиденције и проводи мјере заштите података; врши криминалистичко-обавјештајно прикупљање података за лица за која се располаже сазнањима да су извршиоци кривичних дјела или се доводе у везу са извршењем кривичних дјела, као и за лицима над којима је отворена криминалистичка обрада у складу са Законом о кривичном поступку; поступа по одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске и БиХ, као и по наредбама судова и тужилаштава; сарађује са другим органима државне управе и полицијама других земаља у криминалистичко-обавјештајном раду; учествује у одабиру и провођењу едукације полицијских службеника у пословима криминалистичко-обавјештајног рада, као и пословима прикривених истрага; учествује у легендирању истражилаца и пружа им логистичку подршку; уводи у предмет прикривеног истражиоца и информатора у складу са одредбама Закона о кривичном поступку; пружа стручну помоћ ЦЈБ, надзире обављање послова у том подручју; учествује у изради нормативних аката, извјештаја и других стручних материјала; обавља и друге послове из свог подручја рада.
